Cr­no­gor­ski pa­soš ni­je naj­bo­lji na svi­je­tu, ali ni­je ni naj­go­ri, oci­je­nio je za „Dan” pro­fe­sor ustav­nog pra­va na ho­land­skom Uni­ver­zi­te­tu Gro­nin­gen Di­mi­tri Ko­če­nov. Na­ci­o­nal­nost Cr­ne Go­re ran­gi­ra­na je na 69. mje­stu me­đu vi­še od 200 na­ci­o­nal­no­sti, u sklo­pu ne­dav­no ob­ja­vlje­nog Hen­li&part­ners – Ko­če­nov in­dek­sa kva­li­te­ta na­ci­o­nal­no­sti. Hen­li je jed­na od kom­pa­ni­ja ko­ja ra­di pro­gra­me eko­nom­skog dr­ža­vljan­stva.
– S ob­zi­rom na to da ne­ke po­zi­ci­je na li­sti di­je­le dvi­je ili tri na­ci­o­nal­no­sti, objek­tiv­no go­vo­re­ći, Cr­na Go­ra je bli­zu 100. po­zi­ci­je – re­kao je Ko­če­nov.
Na pr­vom mje­stu po in­dek­su je Nje­mač­ka, sli­je­de Fran­cu­ska, Dan­ska i Island, dok je Av­ga­ni­stan naj­sla­bi­je ran­gi­ran.
Ko­če­nov ob­ja­šnja­va da sva­ko ima na­ci­o­nal­nost jed­ne ili vi­še dr­ža­va, pri če­mu sna­ga dr­ža­ve ni­je di­rekt­no po­ve­za­na sa kva­li­te­tom na­ci­o­nal­no­sti. Na unu­tra­šnjem pla­nu, in­deks mje­ri raz­voj po mje­ri čo­vje­ka, eko­nom­ski pro­spe­ri­tet i sta­bil­nost. Spolj­ni fak­to­ri ko­ji se ana­li­zi­ra­ju su slo­bo­da pu­to­va­nja i slo­bo­da ra­da i or­ga­ni­zo­va­nja ži­vo­ta u dru­gim ze­mlja­ma.
– Eko­nom­ski raz­vi­je­ne ze­mlje ne obez­bje­đu­ju nu­žno naj­bo­lju na­ci­o­nal­nost. Ki­na je me­đu naj­moć­ni­jim eko­no­mi­ja­ma, ali nje­ni dr­ža­vlja­ni ne­ma­ju pre­vi­še mo­guć­no­sti iz­van svo­je dr­ža­ve. S dru­ge stra­ne, Lih­ten­štajn je ma­la eko­no­mi­ja, či­ji dr­ža­vlja­ni pu­tu­ju bez vi­za i mo­gu da ra­de u sko­ro svim raz­vi­je­nim ze­mlja­ma – is­ta­kao je Ko­če­nov.
Kva­li­tet cr­no­gor­ske na­ci­o­nal­no­sti Ko­če­nov upo­re­đu­je sa ka­rip­skim i ze­mlja­ma Bal­ka­na, me­đu ko­ji­ma su naj­bo­lje ran­gi­ra­ne Hr­vat­ska (30) i Sr­bi­ja (66), dok su iza nas Ma­ke­do­ni­ja (74) i Bo­sna i Her­ce­go­vi­na (77).
Ko­če­nov je is­ta­kao da ma­la eko­no­mi­ja ni­je naj­sla­bi­ja tač­ka za cr­no­gor­ski pa­soš.
– Sa cr­no­gor­skim pa­so­šem vi mo­že­te da or­ga­ni­zu­je­te ži­vot sa­mo u Cr­noj Go­ri, dok sa nor­ve­škim re­ci­mo mo­že­te da ži­vi­te i ra­di­te u još čak 40 ze­ma­lja. Ako je mje­ri­lo uspje­šno­sti Nje­mač­ka, ze­mlja ko­ja je naj­bo­lje ran­gi­ra­na i mje­ri­mo je sa 100 po­sto, on­da mo­že­mo re­ći da je Cr­na Go­ra na 39 od­sto nje­mač­kog kva­li­te­ta – na­veo je on.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, ši­re­nje bez­vi­znog re­ži­ma po­bolj­ša­lo je rej­ting cr­no­gor­ske na­co­nal­no­sti, a šan­sa za da­lji na­pre­dak je u pri­stu­pa­nju Evrop­skoj uni­ji i to će, ka­ko je ka­zao, ima­ti pre­su­dan uti­caj.
– Član­stvo u EU do­ni­je­će ne­do­sta­ju­ći fak­tor – mo­guć­nost ži­vo­ta i ra­da u ve­li­kom bro­ju ze­ma­lja iz­van Cr­ne Go­re. U po­re­đe­nju sa ze­mlja­ma Ka­ri­ba, ko­je nu­de la­ko pri­jem­či­ve i jef­ti­ne pro­gra­me dr­ža­vljan­stva u za­mje­nu za ula­ga­nja, per­spek­ti­va član­stva u EU glav­na je pred­nost Cr­ne Go­re – ob­ja­snio je Ko­če­nov.
Upo­zo­rio je da tre­ba bi­ti opre­zan pri ko­ri­šće­nju bu­du­ćeg član­stva kao adu­ta.
– EU ne­ma pra­vo upli­ta­nja u pi­ta­nje dr­ža­vljan­stva po­sto­je­ćih čla­ni­ca, ali ima sve in­ge­ren­ci­je kad pri­ča­mo o ze­mlja­ma kan­di­da­ti­ma. Uko­li­ko se EU ne svi­đa ka­ko se pro­gram re­a­li­zu­je, Cr­na Go­ra bi mo­gla da iz­gu­bi kom­pe­ti­tiv­nu pred­nost u nu­đe­nju eko­nom­skog dr­ža­vljan­stva. S ob­zi­rom na to da je član­stvo u EU je­dan od ključ­nih ci­lje­va Cr­ne Go­re, Vla­da tre­ba da uzme u ob­zir mi­šlje­nje EU o sa­mom pro­gra­mu – is­ta­kao je Ko­če­nov.
Pu­na tran­spa­rent­nost i du­bin­ska ana­li­za, pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, bi­će ne­iz­o­stav­ne u spro­vo­đe­nju pro­gra­ma eko­nom­skog dr­ža­vljan­stva.
– Bri­sel mo­ra da pr­o­vje­ri sve aspek­te ze­mlje pri­je da­va­nja ze­le­nog svje­tla za član­stvo. Uko­li­ko po­sto­ji i naj­ma­nja sum­nja u ko­rup­ci­ju, pro­vje­ru apli­ka­na­ta ili ne­re­gu­lar­nost na­či­na na ko­ji se pro­gram ili ten­der spro­vo­de, to mo­že ozbilj­no uti­ca­ti na iz­gle­de član­stva u EU. Ugro­ža­va­njem član­stva, auto­mat­ski bi se anu­li­ra­le i sve pred­no­sti ko­je cr­no­gor­ska na­ci­o­nal­nost mo­že ima­ti u od­no­su na slič­ne ze­mlje, ko­je se ta­ko­đe bo­re za in­ve­sti­ci­je kroz nu­đe­nje dr­ža­vljan­sta­va – za­klju­čio je Ko­če­nov.D.M.